Natpis u kamenu – nova stranica istorije.
Izvanredno otkriće napravljeno je u Arheološkom parku Ulpijana od strane Evropske arheološke misije na Kosovu: od Ulpijane do Justinijane Sekunde, finansirane od strane Evropske unije. Profesor koji predvodi tim arheologa, Kristofer Godar (Christophe Goddard), kaže da je ovo više od običnog natpisa, jer baca novo svetlo na istoriju.
„Imali smo natpis, odmah levo od mene, koji pominje i odnosi se na odluku Justinijana da izgradi novi grad, zato što je prethodni, Ulpijana, bio toliko razoren nakon zemljotresa 518. godine da je odlučio da izgradi novi i da mu podari svoje ime, što je bila čast, i nazove ga Justinijana Sekunda. I ovaj natpis je već privukao mnogo pažnje na ovo nalazište, jer je do tada to bila jedina posveta Justinijana koju imamo, ne samo ovde na Kosovu, već generalno u celom bivšem Rimskom carstvu. “
“I to na latinskom jeziku, moram da napomenem, jer imamo nekoliko na grčkom. Imamo mnogo građevinskih radova urađenih u njegovo ime ili u znak poštovanja prema njemu, ali ovaj je urađen od strane njega lično. Dakle, to je već bilo nešto zaista, zaista izuzetno“, rekao je Godar.
Mundesh me e lexu edhe...
Drugi natpis, posvećen caru Justinijanu i carici Teodori, označava izgradnju episkopske bazilike. Zajedno sa prvim natpisom, koji je najavio osnivanje Justinijane Sekunde kao grada Dardanije, ovo su jedine poznate posvete Justinijana, cara koji je poticao iz ovog regiona.
„Napisano je da su ovu crkvu, crkvu grada Justinijane Sekunde, sagradili Justinijan i Teodora u 18. godini njegove vladavine. A datum se ponovlja tri puta. To nam pomaže da precizno odredimo vreme, jer je na kraju teksta napisano deveta fiskalna godina. To je ciklus od 15 godina, drugi način računanja vremena. A taj ciklus počinje 1. septembra. Dakle, znamo da je ova crkva sagrađena između 1. septembra i 31. decembra 545. godine. Zaista je retko da možemo da suzimo hronološki okvir na svega nekoliko meseci.“ rekao je on.
Od 2017. godine, francusko-kosovski tim radi ovde u saradnji sa École Normale Supérieure u Parizu, Univerzitetom u Prištini, Ministarstvom kulture i Arheološkim institutom Kosova. Brojni partneri doprineli su otkriću Justinijane Sekunde, dok je od 2019, a naročito od 2022. godine, Evropska unija pružila presudnu podršku kroz istraživački grant, koji je omogućio timu da koristi radar za podzemno praćenje, da radi sa većom grupom arheologa i da ojača međunarodnu saradnju. Zahvaljujući tome, sprovedena su iskopavanja i proučavanje bazilike, čime je otvorena nova stranica u istoriji Ulpijane.
„Do kraja septembra, kao što smo i obećali, ova crkva će biti potpuno otkrivena i imaćemo preciznu predstavu o njenom obliku i organizaciji. Već sada možemo da vidimo Episkopsku rezidenciju, koja se nalazi levo od mene, na severu, i koja ima dimenzije 40 sa 40 metara. To smo mogli da uočimo zahvaljujući našem prvom ugovoru sa Evropskom unijom, kada smo radili geofizička istraživanja, odnosno kada smo zavirili ispod zemlje bez iskopavanja,“ objašnjava profesor Godar o iskopavanjima koja korak po korak imaju za cilj da otkriju čitav antički grad.
Za studentkinju Tringu Berbatovci, koja u okviru ovog projekta radi svoju specijalizaciju u Francuskoj, oprema poput geofizičkog radara obezbeđenog EU sredstvima značajno je olakšala rad arheologa.
„Trenutno je to jedini radar koji posedujemo na Kosovu, drugog nema i ranije ga nije ni bilo, a predstavlja najnoviju i najnapredniju tehnologiju. Zahvaljujući elektromagnetnim talasima koje koristi, on šalje zrake u zemlju i daje nam signale, ukazujući na podzemne strukture koje se tu nalaze..“
U ovom delu pronađeni su i novčići, povezani sa vremenom izgradnje crkve, u periodu 539–545.
„Drugi novčić je pronađen pre tri dana. To je follis, iskovan u vreme cara Justinijana, koji sam uspeo da datiram između 530–545. Prednja strana, međutim, zbog jake korozije, nije dobro očišćena; ali na prednjem delu se ipak može videti portret Justinijana,“ objašnjava student Nuran Gjumšiti.
Antički grad Ulpijana pruža direktnu vezu između drevne Dardanije, Vizantijskog carstva i Kosova, naglašavajući zajedničko evropsko nasleđe.
“„To pokazuje da mi, evropski građani, svi delimo tu zajedničku prošlost. Koji god da su naši sadašnji identiteti, mi smo Evropljani. To nas na to podseća i mislim da je to prava lekcija ovoga otkrića. A poruka je i da, kada svi sarađujemo jedni sa drugima – stvari funkcionišu. Kada ne sarađujemo – ne funkcionišu.”
Danas Evropska unija izražava svoje zadovoljstvo što podržava Kosovo u zaštiti i proučavanju njegovog kulturnog nasleđa.“/Katror.info
Përgatiti:
